U Srbiji po poslednjem popisu stanovni\u0161tva (2011) \u017eive 1824 osobe koje se po nacionalnosti izja\u0161njavaju kao \u010cesi (\u010cehinje).
Od tog broja u Beogradu \u017eivi 307 \u010ceha i \u010cehinja, \u0161to beograd \u010dini 2. najve\u0107im mestom po broju \u010ceha u Republici Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
\u010cesi u Srbiji imaju formiran svoj nacionaklni savet. Njegovo sedi\u0161te je u mestu Bela Crkva, a dva \u010dlana trenutnog saziva su iz Beograda i \u010dlanovi su na\u0161eg udru\u017eenja a to su Milan F\u00fcrst i Jozef Irovi\u0107 (dok su svi ostali sa podru\u010dja op\u0161tine Bela Crkva). \u010ce\u0161ki jezik se u sistemu javnog \u0161kolstva u Republici Srbiji izu\u010dava na Filolo\u0161kom fakultetu Univerziteta u Beogradu (kao strani jezik), dok se u (za sada samo) 4 osnovne \u0161kole u\u010di kao manjinski jezik u okviru predmeta \u010ce\u0161ki jezik sa elementima nacionalne kulture<\/em>. U pitanju su 3 osnovne \u0161kole u op\u0161tini Bela Crkva i 1 u op\u0161tini Kovin u kojima predaju 2 nastavnice. Formalno je \u010de\u0161ki jezik u slu\u017ebenoj upotrebi u op\u0161tini Bela Crkva, gde \u010ce\u0161i \u010dine srazmerno najve\u0107i udeo u ukupnom stanivni\u0161tu. To bi trebalo da zna\u010di da se svi javno istaknuti natpisi, sva obave\u0161tenja, svi znaci, uklj. toponime (nazivi mesta, ulica, reka…) ispisuju i na \u010de\u0161kom jeziku, kao i da se svi postupci pred organima javne vlasti mogu voditi i na \u010de\u0161kom jeziku. Formalno je \u010de\u0161ki jezik u slu\u017ebenoj upotrebi u op\u0161tini Bela Crkva, gde \u010ce\u0161i \u010dine srazmerno najve\u0107i udeo u ukupnom stanivni\u0161tu (4,56%). To bi trebalo da zna\u010di da se svi javno istaknuti natpisi, sva obave\u0161tenja, svi znaci, uklj. toponime (nazivi mesta, ulica, reka…) ispisuju i na \u010de\u0161kom jeziku, kao i da se svi postupci pred organima javne vlasti mogu voditi i na \u010de\u0161kom jeziku. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Srbiji po poslednjem popisu stanovni\u0161tva (2011) \u017eive 1824 osobe koje se po nacionalnosti izja\u0161njavaju kao \u010cesi (\u010cehinje). Od tog broja u Beogradu \u017eivi 307 \u010ceha i \u010cehinja, \u0161to beograd \u010dini 2. najve\u0107im mestom po broju \u010ceha u Republici Srbiji. \u010cesi u Srbiji imaju formiran svoj nacionaklni savet. Njegovo sedi\u0161te …<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-59","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/59","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=59"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/59\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":61,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/59\/revisions\/61"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=59"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Istorija:<\/em> Nacionalni savet formiran je prvi put 2010 godine (2010-2014), nakon \u010dega je drugi saziv bio 2014-2018. a tre\u0107i od 2018. godine. U prva dva saziva bio je po jedan \u010dlan iz Beograda (oba puta ujedno predsednik na\u0161eg udru\u017eenja), dok su ostali \u010dlanovi bili iz Bele Crkve (i Vr\u0161ca – u drugom sazivu). <\/p>\n\n\n\n
U Beogradu \u010cesi tako\u0111e imaju pravo da im deca u\u010de \u010de\u0161ki jezik u dr\u017eavnim osnovnim \u0161kolama, ali za sada, na \u017ealost, kod roditelja nije postojalo dovoljno interesovanje za ovo. Sve osnovne \u0161kole u Republici Srbiji du\u017ene su da krajem godine (za \u0111ake 1. razreda osnovnih po\u010detkom) svake \u0161kolske godine anketiraju roditelje da li \u017eele da im deca u\u010de ovaj predmet.
Na\u0161e udru\u017eenje nastoji da okupi decu beogradskih \u010ceha tako \u0161to je pri udru\u017eenju organizovao kurs \u010de\u0161koj jezika za decu, a intencija nam je da kada bude dovoljno polaznika, zatra\u017eimo da se nastava sprovodi u javnim osnovnim \u0161kolama.
Istorija:<\/em> Nastava \u010de\u0161kog jezika u javnim \u0161kolama u Republici Srbiji postepeno je ukinuta tokom 1970-tih godina (u beogradskoj \u010de\u0161koj osnovnoj \u0161koli u beogradskom \u010ce\u0161kom domu, je poslednja \u0161kolska godina bila 1959\/1960), da bi u ju\u017enom Banatu bila obnovljena 2010. godine. Ovaj period od 30-40 godina bez formalne nastave maternjeg jezika sna\u017eno se odrazio na poszavanje maternjeg jezika kod pripadnika \u010de\u0161ke manjine u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n
\u010cesi, pripadnici nacionalne manjine u Republici Srbiji, na celom podru\u010dju Republike Srbije imaju pravo da <\/p>\n\n\n\n
\u010cesi, pripadnici nacionalne manjine u Republici Srbiji, i u drugom delovima zemlje, tj. na celom podru\u010dju Republike Srbije (barem formalno) imaju pravo:
1) da svoje ime koriste na \u010de\u0161kom jeziku prema \u010de\u0161kom pravopisu (tj. bez obzira i iako je formular ili prate\u0107i tekst ispisan na srpskom jeziku, bilo kojim pismom), tj. na latinici, bez obzira da li njihovo ima sadr\u017ei ili ne specifi\u010dne \u010de\u0161ke simbole ili slova koja se ne koriste u srpskom jezku (\u00e1, \u00e9, \u00ed, \u00f3, \u00fa, \u016f. \u00fd, y, x, q, \u011b, \u0148, \u0159…) u svim javnim evidencijama, registrima, u li\u010dnim dokumentima (li\u010dka karta, voza\u010dka dozvola, saobra\u0107ajna dozvola, zdravstvena knji\u017eica, ra\u010duni za usluge….)
2) da sa organima javne vlasti komuniciraju na \u010de\u0161kom jeziku
Na\u0161e udru\u017eenje sprovelo je 2017\/2018 projekat Unapre\u0111enje jezi\u010dkih prava u Op\u0161tini Bela Crkva, \u010diji izlaz je priru\u010dnik o jezi\u010dkim pravima nacionalnih manjina u Republici Srbiji. <\/p>\n\n\n\n