{"id":62,"date":"2020-10-25T20:35:41","date_gmt":"2020-10-25T20:35:41","guid":{"rendered":"https:\/\/cbb.org.rs\/?page_id=62"},"modified":"2020-10-25T20:36:43","modified_gmt":"2020-10-25T20:36:43","slug":"transkripcija-sa-ceskog-na-srpski","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/cbb.org.rs\/?page_id=62","title":{"rendered":"Transkripcija sa \u010de\u0161kog na srpski"},"content":{"rendered":"\n

U pisanju tu\u0111ih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku<\/a> primenjuju se dva postupka \u2014 prilago\u0111eno pisanje (primenjivo i u \u0107irilici<\/a> i u latinici<\/a>) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Transkripcija (prilago\u0111eno pisanje) predstavlja preno\u0161enje pisanim simbolima zvukova iz jednog jezika<\/a> u drugi . Promena sistema zapisa je preslovljavanje<\/a>. Tj. to je prilago\u0111eno pisanje izraza koji su strani jeziku u koji se prenose (transkribuje). U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva na\u010dina transkripcije:
– Glasovna transkripcija predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsli\u010dnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje.
– Pravopisna transkripcija predstavlja prenos prema prethodno odre\u0111enim transkripcionim pravilima i najve\u0107im delom je zasnovana na prvoj.
Za vi\u0161e informacija pro\u010ditajte \u010dlanak na srpskoj vikipedi<\/em>j<\/em><\/a>i T<\/em>ranskripcija<\/em><\/a>. <\/em>Pravopisna transkripcija (jo\u0161 nazivana i ortografska ili prakti\u010dna) je prilago\u0111eno preno\u0161enje glasova iz jednog jezika u drugi, to jest, prilago\u0111eno pisanje li\u010dnih imena i geografskih odrednica tj. toponima (nazivi naselja, reka i sl.) a re\u0111e i op\u0161tih imenica iz stranog jezika, pri \u010demu se zapisivanje takvih imena simbolima ciljnog jezika vr\u0161i prema pravilima koja su normirana Pravopisom.
Regulatorno telo za srpski jezik, koje se izme\u0111u ostalog bavi transkripcijom, jeste Odbor za standardizaciju srpskog jezika<\/a>, kako kroz neposredno pru\u017eanje pomo\u0107i, tako i kroz Pravopis srpskoga jezika<\/em><\/a> u izdanju Matice srpske<\/a>.
Za vi\u0161e informacija pro\u010ditajte \u010dlanak na srpskoj vikipediji <\/em>Pravopisna transkripcija<\/em><\/a>.<\/em>Transkripcija imena iz \u010de\u0161kog u srpski jezik ve\u0107inom je jednostavna i ujedna\u010dena. Fonetski sistem \u010de\u0161kog jezika<\/a> veoma je sli\u010dan srpskom, tako da se nije pojavilo vi\u0161e otvorenih problema, ali ipak ima grafija za \u010diju je ispravnu transkripciju potrebno i bli\u017ee poznavanje pravopisa i fonetike ovog slovenskog jezika. Osobenosti
1) -ice: Prva osobenost je obli\u010dke (morfolo\u0161ke) prirode: mnoga \u010de\u0161ka imena \u017eenskog roda imaju pregla\u0161en zavr\u0161etak e<\/em> (kao srpsko a<\/em>), \u0161to se posebno odnosi na toponime i u njima vrlo \u010dest sufiks -ice<\/em> (kao srpsko -ica<\/em>). Su\u0161tinsko je pitanje da li takve nazive prenositi doslovno, \u010dime prelaze u srpsku gramati\u010dku mno\u017einu, ili prilagoditi doma\u0107oj gramatici. Kako se ne bi \u017ertvovala gramati\u010dka autenti\u010dnost, a i zbog \u010de\u0161kog prideva pred ovim imenima, koji je \u017eenskog roda, ipak se treba odlu\u010diti sa prilago\u0111enu transkripciju.
Otuda je pravilno Nova Bistrica<\/a> (Nov\u00e1 Byst\u0159ice<\/em>), \u010ceska ili \u010ce\u0161ka Kamenjica<\/a> (\u010cesk\u00e1 Kamenice<\/em>), \u010cervena Re\u010dica<\/a> (\u010cerven\u00e1 \u0158e\u010dice<\/em>). Me\u0111utim, ukoliko je ime u samom \u010de\u0161kom u mno\u017eini, kao takvo se i prenosi. Stoga naspram toponima Kamenjica, kao gramati\u010dka suprotnost, postoje \u010ceske ili \u010ce\u0161ke Budjejovice<\/a> (\u010cesk\u00e9 Bud\u011bjovice<\/em>). 2) \u0159: Mada problema u vokalizmu i nema, u konsonantizmu ozbiljne te\u0161ko\u0107e zadaje preno\u0161enje \u010de\u0161kog refleksa starog mekog r<\/em>. \u010ce\u0161ki je u ovom u izvesnom smislu na sredini izme\u0111u poljskog<\/a>, gde se staro meko r<\/em> izjedna\u010dilo sa \u017e<\/em> (poziciono i sa \u0161<\/em>), i slova\u010dkog<\/a>, gde se r<\/em> \u010duva. Naime, u \u010de\u0161kom je ovde specifi\u010dni suglasnik slo\u017eenog izgovora, u kojem ima elemenata i r<\/em> i \u017e<\/em> (odnosno \u0161<\/em> u poziciji obezvu\u010denja). Problem je utoliko te\u017ei \u0161to je ovo vrlo \u010dest suglasnik u \u010de\u0161kim imenima. Ranija norma nalagala je prilago\u0111avanje \u0159<\/em> srpskim \u017e<\/em> iza zvu\u010dnih, \u0161<\/em> iza bezvu\u010dnih suglasnika, a u ostalim slu\u010dajevima kao r\u017e<\/em>. Me\u0111utim, u praksi nije postignuto ujedna\u010deno pisanje.<\/p>\n\n\n\n

Tako su se u pojedinim relevantnih izdanjima (atlasi, enciklopedije) na\u0161le transkripcije poput Br\u017eeclav, Ohra, Tr\u017eebi\u010d, Tr\u017eebova<\/em> (Mala enciklopedija Prosveta<\/a>), a s druge strane i B\u0161eclav, Ohr\u0161a, Tr\u0161ebi\u010d, Tr\u0161ebova<\/em> (Veliki atlas sveta). Svakako nisu prihvatljive transkripcije tipa B\u0161eclav<\/em> niti Br\u017eeclav<\/em> umesto B\u017eeclav<\/em>, prema staroj normi. Me\u0111utim, gledaju\u0107i iz dana\u0161njeg ugla, stvarno pitanje je da li je pogodniji lik B\u017eeclav<\/em>, kojim se \u017ertvuje i strukturalna prozirnost i naslon na pismo, ili pak sasvim novi lik Breclav<\/em>, kojim se zanemaruje strujna sastavnica \u010de\u0161kog \u0159<\/em>. Ipak \u0107e najpogodnije biti Breclav<\/a>, Ohra<\/a>, Trebi\u010d<\/a>, Trebova<\/a>. Dakle, \u010de\u0161ko \u0159<\/em> treba na po\u010detku re\u010di i uz suglasnik prenositi kao r<\/em>, a izme\u0111u vokala i na kraju re\u010di kao r\u017e<\/em> (Javor\u017eica<\/a>, Jaromjer\u017e<\/a>). Prenos pojedinih grafema:
CH, H \u2014> h (\u010de\u0161. Proch\u00e1zka, Hradec \u2014 Prohaska, Hradec<\/em>)
\u010e, \u010f \u2014> ispred samoglasnika d, ina\u010de<\/em>: dj (\u010de\u0161. \u010e\u00e1blice, Mokra\u010f \u2014 Djablice<\/em>, ali krajnje Mokrad<\/em>)
[D\u011a \u2014> dje (\u010de\u0161. Bud\u011bjovice, Bozd\u011bc \u2014 Budjejovice, Bozdjec<\/em>)]
ali: DI \u2014> di (\u010de\u0161. D\u011bdice, Ladislav \u2014 Djedice, Ladislav<\/em>)]
\u011a \u2014> je (\u010de\u0161. B\u011b\u0161iny, Bezv\u011brov \u2014 Bje\u0161ini, Bezvjerov<\/em>)
\u0147, \u0148 \u2014> nj (\u010de\u0161. Plze\u0148, Kada\u0148 \u2014 Plzenj, Kadanj<\/em>)
[N\u011a \u2014> nje (\u010de\u0161. Man\u011bt\u00edn, N\u011bmec \u2014 Manjetin, Njemec<\/em>)]
[NI \u2014> nji (\u010de\u0161. Rakovn\u00edk, Stroupe\u017enick\u00fd \u2014 Rakovnjik, Stroupe\u017enjicki<\/em>)]
\u0158 (po\u010detno, uz suglasnik) \u2014> r (\u010de\u0161. \u0158evnice, B\u0159eclav \u2014 Revnjica, Breclav<\/em>)
\u0158 (krajnje, intervokalsko) \u2014> r\u017e (\u010de\u0161. Jarom\u011b\u0159, Javo\u0159ice \u2014 Jaromjer\u017e, Javor\u017eica<\/em>)
\u0164, \u0165 \u2014> ispred samoglasnika tj, ina\u010de<\/em>: t (\u010de\u0161. Ka\u0165a, Unho\u0161\u0165, Ho\u0161\u0165ka \u2014 Katja<\/em>, ali krajnje Unho\u0161t, Ho\u0161tka<\/em>)
T\u011a \u2014> tje (\u010de\u0161. Vojt\u011bch, V\u00edt\u011bzslav \u2014 Vojtjeh, Vitjeslav<\/em>)
\u0160T\u011a (sufiks) \u2014> \u0161te (\u010de\u0161. Hradi\u0161t\u011b \u2014 Hradi\u0161te<\/em>)
TI \u2014> ti (\u010de\u0161. Tich\u00fd, Franti\u0161ek \u2014 Tihi, Franti\u0161ek<\/em>)
\u016e \u2014> u (\u010de\u0161. Lidov\u00fd d\u016fm, H\u016flov\u00e1 \u2014 Lidovi dum, Hulova<\/em>)
Y \u2014> i (\u010de\u0161. Kyselka, By\u0161\u0165 \u2014 Kiselka, Bi\u0161t<\/em>)
Sve ostale grafeme prenose se onako kako su i zapisane, \u201eglas za glas\u201c.Razlike od slova\u010dkog jezika:
a) grafeme ia<\/em>, ie<\/em> u ne daju diftonge, ve\u0107 dvoslo\u017ene kombinacije (transkribovane kao ija, ije<\/em>).
b) l<\/em> nikada se ne prenosi kao lj<\/em>. Treba paziti i na eventualne izuzetke nastale u ranijoj praksi, \u0161to prati op\u0161tu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Za vi\u0161e informacija pro\u010ditajte \u010dlanak na srpskoj vikipediji <\/em>Transkripcija sa \u010de\u0161kog<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U pisanju tu\u0111ih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka \u2014 prilago\u0111eno pisanje (primenjivo i u \u0107irilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Transkripcija (prilago\u0111eno pisanje) predstavlja preno\u0161enje pisanim simbolima zvukova iz jednog jezika u drugi . Promena sistema zapisa je …<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"parent":59,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"class_list":["post-62","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/62","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=62"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/62\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":64,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/62\/revisions\/64"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/59"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cbb.org.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=62"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}